Vozači, ovo ste čekali: Od 1. januara porez prema godištu, umesto po kubikaži

 

- Samo zakonsko rešenje omogućiće da se postupak završi mnogo brže i jednostavnije - najavio je ministar finansija

Od 1. januara 2022. automobili će se prilikom registracije oporezivati prema godini proizvodnje, umesto po kubikaži, najavio je ministar finasija Siniša Mali.

- Zajedno sa predlogom budžeta za 2022. godinu pred vama će biti predlozi izmene Zakona o imovini i prenosu apsolutnih prava, čime ćemo predložiti kako da rešmo ovaj problem, jer smo imali mnogo komentara građana i drugih kojima postojeće rešenje nije logično - rekao je Mali u četvrtak u Skupštini Srbije.

On je tako odgovorio na poslaničko pitanje da li može da se prilikom oporezivanja vozila primenjuje pravedniji model umesto postojećeg zbog koga se dešava da visina poreza prevazilazi tržišnu vrednost vozila, pošto se porez naplaćuje po zapremini motora.

- Samo zakonsko rešenje omogućiće da se postupak završi mnogo brže i jednostavnije. Taj će problem biti rešen do kraja godine i od 1. januara 2022. ćemo početi da primenjujemo to rešenje - rekao je Mali.

Šta treba da znate o pravilu koje važi od 1. novembra...

 Od 1. novembra, kao i svake godine, vozači bi na svojim automobilima obavezno trebalo da imaju zimske pneumatike - ukoliko je na kolovozu sneg, led ili poledica.

Meteorolozi najavljuju još nekoliko toplih dana, ali već pred kraj meseca temperatura ponovo pada i "dok se okrenemo", osvanuće 1. novembar.

"Ako je na kolovozu sneg, led ili poledica, a vi nemate zimske pneumatike na sva četiri točka i to sa dubinom šare najmanje od 4 milimetara, možete da dobijete kaznu. Ona se kreće u rasponu od 10.000 do 20.000 dinara za fizičko lice, isto toliko za vozača, a ako je vlasnik pravno lice onda je od 60.000 do 800.000 dinara", objašnjava Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Ono što je još važno da znate, dodaje on, jeste i to da ukoliko dođe do saobraćajne nesreće, a vi ste imali makar jedan letnji pneumatik na vozilu, a na kolovozu je sneg, led ili poledica, i utvrdi se da je to uzrok saobraćajne nezgode, vi plaćate kompletnu štetu koja je nastala u toj saobraćajno nezgodi.

"Dakle, četiri zimske gume u nekom cenovnom rangu koštaju manje od onog što možete da platite ukoliko dođe do saobraćajne nezgode. Znači da, ako nemate, to može da vas košta mnogo skuplje, može da se desi da platite 50.000 evra štetu povređenima, stradalima, štetu na vozilima... To što niste na vreme stavili gume može da vam zagorča život", zaključuje Okanović.

Kako dalje objašnjava, od 2011. godine je utvrđeno pravilo da od 1. novembra moraju da se zamene gume.

"Tada smo imali komentare poput onih: šta će meni zimske gume, ja znam da vozim, može i sa letnjom gumom, ako je dobra šara... Međutim vremenom su ljudi shvatali da to baš i nije tako. Dakle, ljudi koji nisu imali kulturu da stavljaju zimske gume komentrisali su to na svakakav način, međutim kako su i samo bili prinuđeni da stave zimske gume, videli su da je to potpuno druga priča. Ja u poslednjih pet godine nisam čuo u javnost da je to neko komentarisao, da se pobunio kako su one nepotrebne, kako je to harač, kako je to ranije bilo", navodi Damir Okanović.

Prema njegovim rečima, zimske gume nisu važne samo zbog snega, već i zbog niskih temperatura, naročito treba imati u vidu da je temperatura kolovoza niža u odnosu na temperaturu vazduha.

"Čak i ako u toku dana otopli, pa bude 12, 13 stepeni, dešava se da podloga bude mnogo hladnija, onda se letnja guma ukruti. Ona je od takvih materijala napravljena da prosto bude previše čvrsta i onda nema dobro prijanjanje. Naročito u slučaju potrebe za naglim kočenjem, ili pri malo bržim prolascima kroz krivinu, letnja guma vam neće dati odgovorajuće prijanjanje i tad se stvaraju veliki problemi", kaže Okanović.

"Ako temperatura vazduha padne ispod 7 stepeni, letnje gume gube svoja svojstva, znatno lakše proklizavaju i imaju duži zaustavni put".

Kompromis - univerazlne gume?

Mnogi vozači preferiraju univerzalne gume, razmišljaući da su tako pokrili sva godišnja doba. Da li su one dobro rešenje?

"Univerzalne gume pokušavaju da ujedine sve bitne karakteristike jednog pneumatika, jedan od tih jeste prijanjanje na suvom kolovozu, prijanjanje na mokrom kolovozu, prijanjanje na snegu, kočenje na ta tri tipa kolovoza i slično... Koliko je meni poznato nijedan proizvođač nije uspeo da napravi idealnu gumu, to je kao kad vam neko kaže napravili smo univerzalnu odličnu obuću koju možete da nosite i zimi kada je sneg i leti kada je 40 stepeni, takva obuća ne postoji, niti se čizme nose zimi, niti se papuče nose leti. Tako da vlasnici vozila treba da obrate pažnju da li će se odlučiti za univerzalne pneumatike", zaključuje Okanović.

Ranijh godina, vozači su čekali poslednji trenutak da zamene letnje gume zimskim, međutim, gužve su već počele da se stvaraju po vulkanizerskim radnjama.

"Navike ljudi se menjaju i ovo hladno vreme dovelo je da ljudi menjaju gume, jer nema više razloga da imaju letnje gume na automobilima, tako da je nešto ranije u odnosu na prošlu godine krenula zamena pneumatika", kaže Marko Lacmanović iz servisa "Eurogume" .

On potrvđuje da je došlo do poskupljenja guma, same usluge zamena, da se nova poskupljenja očekuju, ali i da je nestašica guma.

"Svi proizvođači imaju fabrike širom sveta, tako da je problem u transportu, koji je dosta poskupeo i jednostavno sirovina je poskupela, tako da su otežani kanali logistike i zato gume kasne u dolasku", objašnjava on.

Kako dodaje, cena sirovina na tržištu skače, tako da se i narednih godina može očekivati poskupljenje.

"Letnji pneumatici će biti skuplji na proleće. I ugradnja je poskupela, a i mnogo je manje ljudi koji su zainteresovani da obavljaju ovaj posao i to najveći problem sa kojim se suočavamo"

CENE NAFTE NE PRESTAJU DA RASTU Da li će gorivo posle Nove godine biti skuplje od 180 dinara?

 Cene goriva na srpskim pumpama skočile su i prošle nedelje pa je sada za litar benzina potrebno izdvojiti 164,18 a dizela 168,52 dinara a ako se prevede u evre, zabeležen je skok od 0,013 do 0,015 evra. Naime, 11. oktobra litar benzina je koštao 1,39 evra a sedam dana kasnije 1,41, dok je kod dizela došlo do korekcije sa 1,43 na 1,44 evra.

Stručnjaci najavljuju da se neće zaustaviti trend poskupljenja goriva i da je realno očekivati novu korekciju već narednih dana jer je zabeležen skok cene sirove nafte po barelu, za koji je na londonskoj berzi nakon poslednjeg zatvaranja, trebnalo izdvojiti 86,17 dolara a na američkoj 84,51 dolar.

Ako je suditi po stavovima zemalja OPEKA ovaj trend rasta bi mogao da se nastavi na svetskom tržištu pa je gotovo izvesno da bi u prvom kvartalu naredne godine sirova nafta da dostigne cenu od 100 dolara po barelu jer su globalne zalihe na najnižem nivou. To praktično znači da je gotovo izvesno da poskupljenje goriva neće biti zaustavljeno svuda, pa i u Srbiji, a neke procene kažu da bi iza Nove godine, na srpskoim pumpama moglo da bude skuplje bar za još šest dinara.

Da ima elemenata za takvu situaciju nedavno je najavio i irački ministar za naftu Ihsan Abdul Džabar koji je rekao da nafta može poskupeti na 100 dolara po barelu u prvom kvartalu 2022. godine otkrivajući pri tom da OPEK+ grupa ne razmatra mogućnost povećanja proizvodnje iznad nivoa koji je predviđen ranije potpisanim sporazumom o dodavanju 400.000 barela dnevno na tržište svakog meseca.

I srpski stručnjaci navode da je situacija alarmantna jer je brzina rasta prethodnih dana bila najveća do sada.

- Ovakve cena nisu bile još od 2010. godine, kada je barel bio 100 dolara ali može se desiti da posle ovako naglog skoka dođe do blagog pad cene. Probijena je barijera od 80 dolara po barelu pa se beleže svuda poskupljenja derivata. Postavlja se pitanje kako će se takva situacija odrazziti na cene na našim pumpama. Takva situacija je posebno izražena u poslednjih 50 dana, odnosno evidentirana je od 22. avgusta do 12. oktobra.Podaci pokazuju da je prosečna cena sirove nafte za 58 odsto viša ove godine nego prošle. Brzina promene cene nafte je najveća sada jer ako izuzmemo jednu epizodu iz 2018. godine, ova cena nije bila još od 2010, 2011. godine kada je bila 100 dolara po barelu -rekao je nedavno generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, Tomislav Mićović.

Vozači pak negoduiju zbog ove situacije jer im stalna poskupljernja sve više zadaju glavobolje.

- Svaki put kad dođem na pumpu ja sve više novca dajem, a manje sipam. Ako ovako nastave, do kraja ćemo doći do cene od 200 dinara. Na kraju će opet vožnja automobila postati luksuz bogatih- navodi M.K. iz Beograda .

Inače, Američka investicijska banka Goldman Sachs saopštila je da bi snažan oporavak globalne potražnje za naftom mogao dovesti do toga da cena na londonskom tržištu do kraja godine ode iznad prognoziranih 90 dolara po barelu, što bi značilo da je gotovo izvesno da će se nastaviti i poskupljenja goriva.

Da li se vožnja na plin još uvek isplati?

 

Automobil sa TNG uređajem ipak troši i određenu količinu benzina, ali tu količinu je teško ili bolje reći, nemoguće proceniti...

Cena plina je stigla do 97 dinara na pojedinim pumpama. U odnosu na oko 75 dinara iz 2016. godine, ovakvo poskupljenje mnoge vozače dovodi u dilemu isplati li se uopšte korišćenje plina kao goriva.

Zbog toga smo napravili računicu kako bismo videli da li se i dalje isplati ugradnja plina.

Ovih dana gorivo može da se kupi po sledećim cenama:

a) Plin: 96,00 din
b) Benzin: 165,50 din
c) Dizel: 170,50 din

Podsećamo da se cene menjaju iz dana u dan i da mogu drastično da se razlikuju od pumpe do pumpe, čak i u okviru iste „firme“. Stoga ove cene uzmite isključivo kao primer.

Tako smo tokom analize cena na pumpama plin nalazili u rasponu od 93 do 97 dinara.

Uglavnom, ukoliko spadate u one koji uglavnom toče za hiljadu dinara, danas za jednu „crvenu“ možete da kupite oko:

a) 10,4 litara plina
b) 6,0 litara benzina
c) 5,8 litara dizela

Šta to znači u praksi?

Kao primer uzećemo automobil koji u proseku troši 8 l/100 km benzina.

Kada mu ugradimo TNG uređaj, pretpostavićemo da troši 10 l/100 km plina. Ukoliko bi isti automobil imao dizel motor slične snage, uzimamo pretpostavku da bi trošio oko 6 l/100 km dizela.

To znači da 100 pređenih kilometara košta:

1) na plin: 960 din
2) na benzin: 1.324 din
3) na dizel: 1.023 din

Da napravimo malo "širu sliku" – pogledajte tabelu ispod:

Auto „na plin“ ipak troši i benzin!

Da, automobil sa TNG uređajem ipak troši i određenu količinu benzina, ali tu količinu je teško ili bolje reći, nemoguće proceniti, pošto ta stavka zavisi od brojnih faktora, kao što su:

a) Temperatura, odnosno vremenski uslovi. Zimi pri -10 °C ili -5 °C motor će potrošiti mnogo više benzina da dostigne temperaturu na kojoj se automatski prebacuje na plin nego leti.

b) Način zagrevanja motora. Mnogi vozači vole zimi da ostave auto da radi u mestu i po 10 minuta, a za to vreme dobar broj automobila neće se prebaciti na plin. Drugi krenu posle minut-dva i auto im prebaci na plin posle još minut-dva. Inače, motor se znatno brže zagreva u vožnji nego u leru.

Ali pitanje je koliko goriva auto troši u leru? Prosek je od 0,5 do 1 litar po jednom satu rada u leru (u mestu). Ovaj prosek smo “utvrdili” za motore kubikaže od 1.400 do 2.000 kubika. Naravno da potrošnja u leru takođe zavisi od raznih faktora: temperatura motora, temperatura vazduha, kubikaža, tip/vrsta motora, stanje motora…

Podsetimo ovom prilikom i da se ne može 100% verovati putnom kompjuteru kada vam pokazuje potrošnju u leru, isto kao što ne možete da mu verujete po pitanju potrošnje u vožnji.

c) Podešenost plinskog uređaja. Kada motor, odnosno rashladna tečnost, dostigne određenu temperaturu, doći će do automatskog prebacivanja na plin. A to zavisi od toga kako je podešen plinski uređaj, odnosno na kojoj temperaturi će „oživeti“ i od toga koliko brzo će motor dostići tu temperaturu.

d) Vrsta ubrizgavanja goriva - kod nekih sistema je neophodno da se kroz benzinske dizne ubacuje određena količina benzina kako bi se dizne hladile, tako da se istovremeno sa korišćenjem plina troši i benzin.

e) Broj startovanja motora. Pošto se motor startuje na benzin, a zatim prebacuje na plin, prilikom svakog startovanja potrošiće se određena količina benzina. Koliko će se nakon startovanja auto voziti na benzin pre nego što pređe na plin, opet zavisi od gore navedenih uslova.

Koliko plina auto više troši u odnosu na benzin?

Razlika u potrošnji zavisi od više faktora, ali najviše od vrste TNG uređaja, odnosno sistema za korišćenje plina. Što je savremeniji i sofisticiraniji sistem, razlika će biti manja.

Kod nekih će potrošnjom plina biti veća za 10%, kod nekih za 15% ili 20%... A kod nekih samo 5%, odnosno gotovo neosetno. Ipak, praksa pokazuje da čak i potpuno novi automobili sa fabrički ugrađenim sistemom pokazuju osetnu razliku u potrošnji između benzina i plina. Ukoliko je sistem loše podešen, potrošnja može da bude ekstremno uvećana u odnosu na benzin.

A šta je sa cenom ugradnje, atesta, reatesta, servisiranja i čišćenja?

To su stavke koje zavise od slučaja do slučaja, tako da ne postoji način da ih ubacimo u računicu koja bi podjednako važila za sve.

Neko kupi “čistog” benzinca pa mu ugradi plin, neko već kupi auto sa plinom ali vrlo brzo mora da obavi reatest i da kupi novi rezervoar (bocu), dok neko nađe auto kojem je upravo stavljena nova boca i urađen reatest.

Podsetimo se da je “rok trajanja” boce za plin 10 godina od dana proizvodnje (ne od dana ugradnje).

Što se tiče troškova održavanja plinske instalacije, tu je sve haotično. Neki vozači ništa ne diraju dok auto drastično ne izgubi snagu, poveća potrošnju ili počne da se guši pri pokušaju oštrijeg ubrzavanja ili pri višim obrtajima, drugi sami menjaju filtere i sređuju isparivač.

Inače, u servisima koji se bave ugradnjom kažu da bi redovni servisi trebalo da se rade na svakih 10.000 ili 15.000 kilometara, kada se obavlja zamena filtera i podešavanje sistema. Cena tih servisa se drastično razlikuje, pa nećemo ni navoditi primere.

Zaključak

Mnogim vozačima se i dalje u velikoj meri isplati da voze na plin, uprkos poskupljenju i svim pratećim troškovima. Ne zaboravimo da često istovremeno poskupljuju i benzin i dizel.

Zato morate da napravite sopstvenu računicu. Jednostavno ne postoji univerzalna formula kome se više isplati da vozi na benzin, dizel ili plin.

U tabeli smo dali okviran primer, a na svakom vozaču je da “na papir” stavi mane i prednosti svakog goriva, troškove, cene i slično, pa da na osnovu toga donese odluku koja njemu najviše odgovara.

Da li će biti poskupljenja i nestašice zimskih guma?

 Gužvi u vulkanizerskim servisima još nema, a cene zamene često variraju u odnosu na deo grada.

Beograđanima koji još nisu počeli sa zamenom letnjih guma zimskim, savetuje se da to urade što pre iz dva raloga - prvi je da bi izbegli gužvu kada oko 1. novembra to počnu svi da rade, a drugi da bi izbegli poskupljenje, koje se doduše negde već i desilo i to do 20 odsto, ali i moguću nestašicu guma, piše Blic.

Kako kažu, gužvi u vulkanizerskim servisima još nema, cene guma uglavnom su svuda iste, dok cene zamene često variraju u odnosu na deo grada. Međutim, ono što najviše brine vulkanizere je stanje na tržištu guma.

Rok za zamenu guma je 1. novembar (pod uslovom da na kolovozu ima snega leda ili poledice), ali su zbog lošeg vremena ovih dana mnogi vozači već prešli na zimske. Cene zamene, ali i samih guma, variraju od radnje do radnje, ali su u jednom svi saglasni - nestašica i poskupljenje guma tek se očekuju.

Kako za Blic kaže Nenad Tomić, vlasnik vulkanizerske radnje na Mirijevskom bulevaru na Karaburmi, mušterije su uglavnom odgovorne, te su već počele sa zamenom guma, ali nije gužva, pa ima još slobodnih termina.

Prema njegovom iskustvu, najpresudniji su vremenski uslovi, te je ovo zahlađenje mnoge motivisalo da gume zamene pre vremena.

Što se tiče cena, za zamenu su ostale iste i kreću se od 400 do 600 dinara za aluminijumske felne, po točku, a u zavisnosti od dimenzija, dok je za čelične felne cena od 500 do 900 dinara po točku.

"Cene guma su rasle već u dva navrata za po 150, 200 dinara, pa je sada najjeftinija 3.970. Međutim, poskupljenje se tek očekuje, a dobavljači napominju da ne garantuju isporuku u sezoni, jer se očekuje nestašica. Kako oni kažu, biće moguće naći samo premijum gume", rekao je Tomić.

Prema njegovim saznanjima, problem je sa transportom gume iz Kine, što utiče na globalno tržiste.

Na Banjici ipak zamena pneumatika košta nešto više. Cene se tamo kreću između 600 i 1.200 dinara, a za 50 dinara su više u odnosu na prošlu godinu.

Što se samih guma tiče, za prosečan auto je potrebno izdvojiti oko 5.000 dinara po gumi, kaže vulkanizer Ljubodrag Jović.

U vulkanizerskoj radnji na Severnom bulevaru cene su ostale iste, kaže šef Marko, kako nam se predstavio. Prema njegovim rečima, trenutno nema gužve, jer se uvek čeka poslednji momenat.

"Najviše idu šestnaestice, komplet menjanje i balansiranje košta 2.200 dinara. Što se tiče novih guma, jedna šesnaestica 250x55x16 je 5.400 dinara. Ni tu se nisu menjale cene", kaže Marko.

U Jajincima je zamena guma poskupela za 100 dinara po točku, te se sada cene kreću od 400 (četrnaestica i petnestica) do 1.000 dinara, u zavisnosti od dimenzija. Kako kažu, cene guma se kreću od 3.000 do 38.000, naravno u zavisnosti od dimenzija i proizvođača.

Kako objašnjava vlasnik vulkanizerske radnje u podnožju Avale, već nekoliko puta su gume poskupele za po 200, 300 dinara, ali to i nije značajno.

Međutim, dobavljači kažu da se poskupljenje i nestašica tek očekuju. Isto kaže i njegov kolega sa Autokomande, gume su poskupele i imaju tendenciju dalje rasta, dok je cena zamene uglavnom ista.

"Guma su poskupele sigurno za 10 do 20 odsto u prethodne dve godine, dok se cene zamene nisu preterano menjale, ali bi trebalo da bude poskupljenja od Nove godine", naveo je Milan Karadžić iz vulkanizerske radnje u blizini Autokomande.

Kako da odmaglim stakla na automobilu, a kako najlakše da skinem inje?

 Šta da radimo kada nam se magle stakla na kolima? Ili kada se stvori led, kako da na najbrži i najlakši način skinemo inje sa stakla na automobilu?

Kad dođe zima, najbolje bi bilo da su nam kola u garaži, ili, ako su napolju, da ih prekrijemo prostirkom, kartonom ili folijom. Međutim, ili nemamo garažu, ili nemamo vremena da redovno prekrivamo automobil, pa se na staklima uhvati led.

I kada pada kiša dešava se da staklo na kolima magli sa unutrašnje strane tokom vožnje.

Šta da radimo kada nam se magle stakla na kolima? Ili kada se stvori led, kako da na najbrži i najlakši način skinemo inje sa stakla na automobilu?

Marko Stupar iz "Auto stakla Ivanić" kaže da je neophodno podešavanje ventilacije iznutra, da je potrebno filter mikro klime redovno da se menja, a ukoliko je zapušen, vazduh neće biti dovoljno jak da osuši, pa je potrebno da se sve duvaljke usmetre na šoferku i da se zatvore sve ostale.

Oprezno sa strugalicama za led

Ukoliko se desi da se na kolima ujutru pojavi inje, rastvor sa alkoholom može da posluži, kao prva pomoć u rešavanju tog problema.

"Prskalica obična za pranje stakla, koju svi u kući imamo, u nju sipamo 2/3 alkohola i 1/3 vode po mogućnosti destilovanu vodu, promućka se i takva smesa se koristi ili veče pre ili ujutru, na led ali je on samo dobar za tanak led", savetuje Stupar.

Strugalice i metlice mogu da posluže za skidanje leda, ali treba biti oprezan prilikom njihove upotrebe jer mogu da izgrebu staklo. "Ljudi nam često dolaze sa problemom, kako nakon upotrebe sa njima da ispoliraju staklo, ali jedino rešenje u takvoj situaciji je zamena stakla", upozorava Stupar.

Polivanje vrelom vodom - nikako

A da li se za odmrzavanja leda može koristiti vrela voda?

"Polivanje vrelom vodom nikako, ono što sam čuo da ljudi rade je da koriste toplu ili mlaku vodu, koja im pomaže da brže otope led, ali nikako vrelu, ako je budete koristili družićemo se u servisu", naveo je Stupar.

Sprejevi na pumpama pomažu da se brzo odmrzne led, ali nisu svi dovoljno pouzdani, jer nije provereno koliko hemija koju sadrže može da ošteti staklo.

Strpljenje vozača da pripremi i dovoljno zagreje automobil, kako bi se postigla optimalna temperatura na kojoj se postepeno skida led je najbolja opcija za sigurnu zaštitu automobila od mraza.

Odakle u Srbiju stiže najviše polovnjaka? Ne, odgovor nije Nemačka

 Postoje brojna inostrana tržišta sa kojih se polovni automobili uvoze u Srbiju, a danas ćemo saznati kojih pet su najzastupljeniji.

Prema podacima sajta Polovni automobili, u našoj zemlji je u prvoj polovini 2021. prodato oko 78 hiljada polovnjaka, a većina ovih vozila uvezena je iz neke od evropskih zemalja.

Zahvaljujući platformi carVertical, koja se, između ostalog, bavi i statistikom ovog aspekta trgovine, potencijani kupci imaju pristup obimnim podacima koji mogu biti korisni prilikom nabavke polovnog vozila.

Statistički podaci sa ove platforme, dobijeni na osnovu svih vozila koja su prošla kroz njihovu datoteku u protekle dve godine, pokazuju da najviše polovnjaka u Srbiju stiže iz Francuske. Iz ove zemlje uvezeno je 26,9% ovih polovnih vozila.

Odmah iza Francuske je Nemačka, sa udelom od 25,5% u ukupnom uvozu polovnjaka u Srbiju.

Kao što se može videti, Francuska i Nemačka, prema ovom istraživanju čine više od polovine ukupnog uvoza polovnih automobila. S obzirom na velike auto-kompanije koje dolaze upravo iz navedenih država, dobre puteve i vozila koja u Srbiju stižu u pristojnom stanju, ovi brojevi i ne čude.

Na trećem mestu je Italija koja uvozu polovnjaka doprinosi sa 10,4%. Skoro isto toliko ima Rumunija (9%), koja zauzima jaku četvrtu poziciju, zahvaljujući vozilima marke Dacia, navodi se u istraživanju.

Na petom mestu je Belgija (7,4%) koja, zahvaljujući dobroj infrastrukturi i putevima, takođe nudi mogućnost kupovine dobro očuvanog polovnog vozila.

Bez koje opreme se pada na tehničkom pregledu?

 Pošto je tehnički pregled postao prava komplikacija za mnoge vozače, sajt Polovni automobili nabrojao je šta spada pod obaveznu opremu bez koje tehnički ne može da se prođe.

Treba napomenuti da nije samo tehnički pregled u pitanju, pošto bez te opreme možete da budete kažnjeni i prilikom rutinske kontrole od strane saobraćajne policije.

Tu je i praktična strana čitave priče – na primer, bez sigurnosnog trougla i reflektujućeg prsluka znatno povećavate šansu da neko naleti na vas ako ste prisiljeni da se zaustavite zbog kvara, naročito pri uslovima kada je smanjena vidljivost.

Krenimo stavku po stavku.

1) Sajla (uže) za vuču

OBAVEZNA - Po propisima: "Uže ili poluga za vuču vozila, koja mora omogućavati vuču vozila na rastojanju od 3 m do 5 m kada se koristi uže, odnosno do 3 m kada se koristi poluga, mora postojati, na dostupnom mestu, u putničkim automobilima proizvedenim, odnosno prvi put registrovanim nakon 1. januara 1984. godine."

2) Reflektujući (svetloodbojni) prsluk

OBAVEZAN - Ako se nalazite na asfaltu (tj. na kolovozu, putu...) van svog vozila, morate da imate na sebi reflektujući prsluk. Prsluk treba da vam bude pri ruci! Zato je bolje da ga držite u negde u kabini, na dohvat ruke, nego u prtljažniku, naročito ako je prtljažnik pun tereta, torbi, kofera...

Razlog je jednostavan – auto vam stane (probušena guma, kvar...), vi izađete iz auta i spremate se da počnete da ga tražite u gepeku, veća je šansa da vas neko udari zato što vas nije uočio na vreme, posebno ako je magla, pada kiša ili sneg, noću...

Takođe može da naiđe policija i da vas kazni. Stoga je bolje da možete da ga obučete dok ste još u automobilu i da tek onda izađete.

3) Sigurnosni trougao

OBAVEZAN – Kao i kad je u pitanju reflektujući prsluk, korisno je da vam i trougao bude pri ruci, kako biste mogli što pre da ga postavite. Ukoliko ste prinuđeni ste da se zaustavite na kolovozu, naročito na nekom rizičnom mestu ili kada je loša vidljivost, prvo upalite sva četiri migavca, obucite reflektujući prsluk i postavite trougao iza auta.

Trougao se postavlja:

• van naselja na udaljenosti ne manjoj od 50 metara

• u naselju na udaljenosti ne manjoj od 10 metara

Postoje i Zakonom određeni uslovi prema kojima se postavlja trougao, ali o tome drugom prilikom.

4) Prva pomoć

OBAVEZNA – Pre odlaska na tehnički pregled pogledajte rok trajanja prve pomoći. Rok trajanja prve pomoći može da vam proveri i policija na rutinskom pregledu. Podsetimo se da komplet prve pomoći mora da bude tip „B“, odnosno da odgovara standardu SRPS Z.B2.001.

5) Rezervni točak

OBAVEZAN, ALI NE KOD SVIH VOZILA – rezervni točak je obavezan OSIM ukoliko auto ima run-flat gume ili bilo kakvo sredstvo koje može da posluži za privremenu popravku probušene gume, kao npr. sprej ili penu u boci s pritskom, set za popravku gume, ili kako god drugačije da nazivamo set za popravku probušene gume.

6) Dizalica

Nije obavezna - ipak, ako u nekom trenutku dođete u situaciju da morate da menjate točak, kako ćete da podignete auto?

7) Rezervne sijalice

Nisu obavezne - nekada su bile obavezne, pošto je prosečan vozač mogao da zameni većinu sijalica, a danas to kod neki automobila predstavlja nemoguću misiju.

Ipak savetujemo da ih imate u automobilu, čak i ukoliko ne umete sami da ih zamenite, pošto možete da naiđete na nekoga ko to može da uradi. Naravno da se to ne odnosi na ksenonske ili LED farove i slično.

8) Aparat za gašenje požara

Nije obavezan - iako nije obavezan, preporučuje se njegovo posedovanje, naročito ako putujete u zemlje u kojima jeste obavezan.

Prema trenutno dostupnim informacijama obavezan je u Grčkoj, Bugarskoj i Mađarskoj. Informišite se detaljnije pre puta za slučaj da je došlo do promena.

9) Zimske gume

Situacija sa zimskim gumama i tehničkim pregledom nije konkretno definisana.

Podsetimo se – zimske gume su obavezne od 1. novembra do 1. aprila – ALI SAMO ako su na putu sneg, led ili poledica. Morate da imate sve četiri zimske gume, ne samo na pogonskoj osovini. Šara gazećeg sloja mora biti dubine najmanje 4 milimetra.

Stoga, ako u "problematičnom" periodu idete na tehnički, a nemate zimske gume, idite kada na putu nema snega, leda i poledice.

10) Lanci za sneg

Nisu obavezni – bez obzira na vremenske prilike u zimskom periodu, u naselju u svakom slučaju ne morate da ih imate.

Pogledajte kako bi mogao da izgleda savremeni Jugo na struju! Kako vam se čini? (FOTO)

 Makedonski dizajner predstavio je svoju viziju modernog Yuga, čiji je oblik inspirisan originalnim modelom iz osamdesetih.

U doba kada sve više dizajnera automobila inspiraciju za nova vozila pronalazi u starim modelima svojih brendova, čije stilske detalje primenjuju na električna vozila budućnosti, iz Severne Makedonije nam stiže zanimljiva interpretacija Yuga za 21. vek.

Renderi koje vam prenosim delo su nezavisnog dizajnera Dejana Hristova, koji svoju jljubav prema automobilima pretače u interesantne projekte, poput ovog o savremenoj verziji legendarnog Zastavinog modela.

Hristov je kao polaznu osnovu iskoristio karakterističnu hečbek formu originalnog modela, koju je zatim modernizovao i prilagodio savremenoj estetici auto-industrije.

Njegov moderni Yugo ima električni pogon i zamišljen je kao pristupačan auto na struju koji bi po ceni parirao, recimo, modelu Dacia Spring Electric.

Više detalja nije poznato, a kako piše Revijahak, Dejan Hristov planira da o svom projektu obavesti Vladu Srbije i misli da bi u njegovoj realizaciji mogli učestvovati Rimac Automobili, Stellantis grupa, koja je vlasnik fabrike u Kragujevcu ili Renault/Dacia.

Kako vam se dopada ova ideja i dizajn električnog Yuga za 21. vek?

Jesenja kiša opasna za vozače, vreme za zamenu letnjih guma

 Za vozače su najopasnije iznenadne promene uslova vožnje, kada posle dužeg suvog perioda počne da pada kiša.

Najopasnije su prve kapi kiše, koje u dodiru sa prašinom stvaraju određene kuglice i onda dolazi do proklizavanja vozila.

Kada kiša pada više dana problem su klizavi kolovozi i smanjena vidljivost. Ako ovakvo vreme potraje još nekoliko dana potrebno je da se zamene gume, kaže za RTS Duško Pešić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

Gostujući u Jutarnjem programu Pešić ističe do pojave akvaplaninga (kada vozilo ne može svojom težinom da istisne vodu ispod gume) dolazi iz više razloga.

"Najčešće bankine nisu očišćene, promene uspona i padova i kolotrazi. Kada imamo takve situacije pneumatici treba da odvedu vodu, način i brzina na koji će pneumatici to da urade zavisi od brzine kojom se vozilo kreće, dubine šara i pritiska u gumama i količine vode u kolotrazima", objašnjava Pešić.

Prema njegovim rečima osnovna preporuka za držanje rastojanja je da to bude minimalno jedna trećina od brzine u kilometrima izražena u metrima.

"Znači, ako idemo 100 kilometara na čas 30, 33 metra bi trebalo da bude rastojanje između vozila da bismo mogli da vidimo šta vozač ispred nas radi i da možemo da zaustavimo vozilo. Na mokrim kolovozima pored toga što dolazi do proklizavanja, znatno se produžava zaustavni put vozila i to vozači moraju da imaju u vidu", objašnjava direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

Dodaje i da kod pojave vode na kolovozu može da dođe do gubitka stabilnosti i potrebno je da vozači postepeno smanjuju brzinu.

Sezona jesenjih poljoprivrednih radova traje do duboko u jesen, a traktori koji sa njiva izlaze na put ostavljaju velike količine blata za sobom.

"Blato je veoma opasno zato što između pneumatika i podloge nema odgovarajućeg trenja i vozači gube stabilnost. To dolazi do izražaja kod starijih vozila koja nemaju sistem za kontrolu stabilnosti. Znatno se produžava zaustavni put i do tri puta u odnosu na suv kolovoz", ističe Duško Pešić.

Magla je posebna priča, zna da smanji vidljivost na samo 10-tak metara. U takvim uslovima najvažnije je da se prilagodi brzina vožnje uslovima vidljivosti, da se uključe svetla za maglu, a kada je magla veoma jaka i četiri pokazivača pravca, savetuje Pešić.

Dodaje da ako ovakvo vreme potraje još nekoliko dana potrebno je da se zamene gume.

"Zakon kaže da su zimski pneumatici obavezni od 1. novembra ukoliko se na kolovozu nalazi led i sneg. Međutim, ako je temperatura niža od sedam stepeni letnji pneumatici gube svoja svojstva, gube mekoću, postaju čvršći i onda se produžava zaustavni put. U nekim delovima Srbije temperature su se već spustile do nule i tu je već potrebna zamena letnjih pneumatika za zimske", naglašava direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

Statistika pokazuje da su se poslednja dva meseca pogoršala bezbednost saobraćaja.

"Ove godine stradaju ranjive kategorije učesnika, devet više poginulih pešaka a manje poginulih vozača u putničkim automobilima u odnosu na prošlu godinu. Prošle godine je poginulo 385 osoba a ove 381. Za prvih devet meseci ove godine devetoro dece je poginulo, ali je smanjen broj mladih ljudi koji su stradali u saobraćajnim nezgodama. Ove godine je poginulo 68 mladih osoba a prošle godine je bilo - 83. U odnosu na prošlu godinu broj starijih od 65 godina poginulih osoba veći je za 20. Prošle godine do ovog perioda bio je 100 a ove 120", kaže Duško Pešić.

U okviru Dečije nedelje, nedavno je deci predstavnjen Pažljivko.

"Pažljivko je već 10 godina sa nama i generacije dece odrastaju uz Pažljivkovu knjigu, bojanku, pesmice, crtaće, predstave. Uči decu osnovnim stavrima gde i kako se ulica prelazi, da budu bezbedni kao pešaci i putnici, uči ih na način koji je deci dopadljiv, zanimljiv i prihvatljiv. Ove godine smo uradili i novi crtani film o pravilima ponašanja u saobraćaju", ističe Duško Pešić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.