LETEO je bolidom američkim pistama, hvatao krivine tamo gde niko nije smeo, dizao na noge svoje obožavaoce, kitio se titulama, da bi na vrhuncu karijere u trci Formule 1, 30. maja 1955. godine poginuo u lančanom sudaru u 57. krugu dok je vodio trku sa 17 sekundi prednosti ispred drugoplasiranog na trci "Indijanapolis 500".
To je, nažalost, bio poslednji put da sedne u bolid u borbi za svetskog šampiona Indi-500.
I tog majskog dana preselio se u večnost Vaso Vučurović (36), naše gore list, sa amerikanizovanim imenom i prezimenom Vilijam Vuković zvani Bil. Sudbina je htela da on postane prvi vozač u istoriji Svetskog prvenstva Formule 1 koji je izgubio život u trci.
Priča o njegovoj porodici počinje sa Jovanom Đurovim Vučurovićem, stolarem po zanimanju, koji je 1877. godine napustio selo Zvečave u Donjim Krivošijama (Crna Gora), pošao u pečalbu u daleku Kaliforniju, u Frezno, i tamo postao DŽon. Imao je osmoro dece, a jedno od njih je Vilijam (rođen 13. decembra 1918), koga su u familiji zvali Vaso sa nadimkom Bil.
KOLIKO je junak naše priče bio "zaluđen" trkama govori podatak da je već sa 18 godina imao prve nastupe, da bi godinu kasnije u udesu doživeo težak prelom ključne kosti i više rebara. Sve je to prebolovao i vratio se na stazu. Tragična smrt oca Jovana (oduzeo sebi život) teško je pala Bilu i porodici. Da bi se izvukli iz bede i siromaštva, sa bratom Elijem (Ilijom) počinje da investira u svoj "midžet" bolid. Drugi svetski rat ga je nakratko odvojio od staze, da bi potom počeli da se ređaju uspesi na trkama Zapadne obale 1946/1947.
Tri godine kasnije učestvuje na čuvenom Indiju, a dve godine kasnije je čak 150 krugova proveo u vođstvu pre nego što je bolid otkazao prilikom skretanja u 192. krugu od ukupno 200.
Sve to mu je dalo motiv da uspe, pa je osvojio dva puta uzastopno "Indijanapolis", 1953. i 1954. godine, koji je u to vreme bio jedna od trke Formule 1. Bil Vuković ili Vaso Vučurović vozio je pet trka u Formuli 1 i ostvario jednu pol-poziciju, pobedio na dve trke i bio na pobedničkom postolju dva puta.
TRAGEDIJA ga je sprečila da postane prvi trostruki uzastopni pobednik "Indijanapolisa 500". Nastupio je u "kurtis" bolidu Lindzija Hopkinsa, a ne u svom, uz uslov da računa na svoje mehaničare. Vodio je u 50 od 56 krugova. U trenutku tragedije imao je 17 sekundi prednosti u odnosu na rivale. Bil je bio žrtva u incidentu tri protivnička bolida koji su imali veliki zaostatak. Od siline udara Bilov bolid je preleteo ogradu, nekoliko puta se okrenuo u vazduhu, udario u automobil, kamion i džip parkirane s druge strane ograde.
Bolid je zahvatila vatra, i to je bio kraj. Bilov rival DŽon Makgrat je posle trke izjavio:
- Vozio sam brže nego on. Ali nikada nisam smeo da uđem u krivinu kao što je to činio Bil.
On je živeo za brzinu. Imao je srce koje je samo sebe uništilo - rekao je Makgart grcajući u suzama.
NAJBLIŽI Vasov ili Bilov rođak po muškoj liniji (dede su im rođena braća), Gavro Vučurović iz Tivta, s ponosom priča o bratstveniku koji je proneo slavu porodice, ali i Krivošija odakle su im koreni, čuvenog ustaničkog kraja.
Sa prvim takmičenjima u Indijanapolisu imao je problema sa vozilima, pa je trke gubio zbog čestih kvarova. Tada se umešao Franjo Kuretić (Frenk Kertis), sin kovača iz nekadašnjih Srpskih Moravica iz Krajine u Hrvatskoj. Bio je konstruktor automobila po narudžbi. Pravio ih je za bogataše, glumce i one koji su imali para. Izradio je jedan i za Bila, sa kojim je počeo da ređa pobede - priča Gavro Vučurović, podsetivši da su Hrvati izgradili spomen-dom Kuretiću pre nekoliko godina i da se čude kako nije nešto slično urađeno i za Bila.
- Od tada samo mislim o tome. Ako bih našao donatore da Vasu podignemo spomen-dom na kom bismo postavili imena predaka, i ljudi koji su nam pomogli, mogli bismo reći da smo mu se odužili. Hrvati predlažu da organizujemo reli vožnju od Moravica do Zvečeva - kaže Gavro, dodajući da je posetio Kaliforniju 1995. povodom četrdesetogodišnjice Bilove smrti, obišao njegovu humku kao i grobove strica i drugih rođaka u spomen-parku Belmont.
Slavni vozač Vilijam Bili Vuković našao se u knjizi Boba Gejtsa Vukovich - An Inspiring Story of American Achievement, koja se smatra jednom od najboljih biografija nekog vozača trka.
Нема коментара:
Постави коментар